POSUDIO SAM KOMŠIJI 1000 €, IAKO IMAM MALU BEBU: Nakon sedmicu dana neko mi je pozvonio na vrata!
Taksisti uvijek imaju zanimljive priče, pa je tako status ovog taksiste objavljen na društvenim mrežama za kratko vrijeme obišao region.
Kako je napisao, neko je ušao u njegov taksi poslije dugog, napornog radnog dana, a taksista je bio veoma raspoložen za razgovor.
I tako je ispričao jednu poučnu priču koju mu je mušterija ispričala:
“Šta se desilo skoro meni i ženi. Zvoni nam neko na vrata u sred noći.
Pogledao sam kroz špijunku, vidim komšija, 30-tak godina, plače. Znamo se samo iz viđenja, ali znam da mu je preselio otac. Otvaram mu, pa ustaje i moja žena.
– Komšija, šta se dešava, jesi dobro, pitam ga. Žena izjavljuje sau češće.
– Izvinite, molim vas, jer vas budim ovako kasno. Treba oca da da ispratim na vječni smiraj, sad razmišljam i shvatam da neću imati para.
– Kakvo vrijeme. Žao mi je. Koliko ti treba , komšija?
– Treba mi, ako imaš da mi pozajmiš 1000 eura.
Pogledamo se žena i ja. Jeziva tišina. Imam, kažem mu. Imam prokletih hiljadu eura, iako imam i malo dijete. Jedva poznajem čovjeka. Ali znam kako je kada se nema. Imam tih hiljadu, je*em li ih i dat ću mu ih .
– Slušaj, komšija. Ni sam ne vjerujem da ovo kažem. Vrata smo do vrata pa ću ti dati pare. Samo mi reci u dan kad ćeš da mi vratiš. Otac sam, malo mi je dijete . Nemoj da me tjeraš da se mlatimo zbog novca.
– Vraćam ti za nedjelju dana
– Ne s*ri. Lijepo ti kažem ne se*i. Daću ti, nosi, ali reci za mjesec dana, za nedjelju znam da ne možeš da vratiš. Nemoj to da radiš.
– Dajem ti svoju riječ.
Prošlo nedjelju dana. Zvoni komšija. Otvaram. Vidim, nosi kafe, slatkiše… Već čekam da krene da se izvinjava i prolongira.
– Komšija, ovako. Kafa je za tebe i gospođu, čokolada za malu. A evo hiljadu eura, kako sam i obećao. Hvala ti dok sam živ. Niko nije htio da mi pozajmi. Moj matori je bio stip sa, ostario, pamet mu popustila, preturao po kontejnerima i čuvao pare. Uštedio je boga oca. Znao sam da jeste, samo nisam znao gdje je sakrio. Reci ako ti treba kamata.
– Ne treba ništa. Živ bio.”
Izvor: novi.ba
