Jedan od njegovih posljednjih intervjua: Miodrag Petrović Čkalja
2003. godine u Beogradu je u 80. godini preminuo jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca svih vremena Miodrag Petrović – Čkalja. Glumac koji je još za života postao prava legenda važio je za najboljeg komičara. Igrao je u više od 50 filmova, a njegove najpopularnije uloge su u TV serijama “Kamiondžije”, “Vruć vetar”, kao i na filmu “Avanture Borivoja Šurdilovića”, “Ljubav i moda”, “Višnja na Tašmajdanu” … Miodrag Petrović rođen je 1. aprila 1924. godine u Kruševcu.
Želimo se prisjetiti Čkalje i njegovih razmišljanja u jednom od posljednjih intervjua koji je dao prije 15 godina, 2000-te u jednom beogradskom restoranu.
Zašto Vas dugo nema u javnosti? Kruže priče da ste ljuti?
Ljudi svašta pričaju, ali nikada ono što treba. Gotovo tri i po godine proveo sam u bolnici, slomio sam kuk. Pao sam usred sobe. Ležao sam u Urgentnom centru i dugo čekao na protezu. Konačno je stigla, stavili su je i godinu dana sam pokušavao da bez štaka stanem na noge, ali nisam uspevao. Ispostavilo se da su mi ugradili pogrešnu protezu. Onda sam se setio svog drugara iz mladosti profesora Branka Radulovića, genija za hirurgiju. On me je ponovo postavio na noge.
Družite li se sa nekim?
Uglavnom sa komšilukom i ljudima sa kojima sam nekad studirao na Veterinarskom fakultetu, gde, zbog nemaštine, nisam diplomirao. Nekada, kada sam došao iz Kruševca, družio sam se sa puno školskih drugova koji su otuda došli u Beograd. Uglavnom su to bili ljudi iz policije ili na rukovodećim funkcijama u preduzećima. Otkad su saznali da nisam na strani vlasti, zaboravili su moj broj telefona.
A sa glumcima?
Nemam s kim. Sve je to pomrlo. Moj kum Guta Dobričanin je umro, cela plejada onih iz nekog mog sveta. Eto, poslednji iz tog kruga bio je Nikola Milić.
Prepoznaju ga i mladi
Negdje na pola razgovora u restoran ulaze tri mladića. Vidjevši Čkalju, zaustavljaju se. Jedan od njih mu prilazi i, uz širok osmijeh i izvinjenje, kaže: “Molim Vas, dozvolite samo da Vas pozdravim, legendo naša. Hoćete li nešto da popijete?”
Ne, hvala, već pijemo limunadu i uhvatilo nas je. Druga bi nas načisto sredila – zahvalio se Čkalja u svom starom, dobro poznatom stilu.
Šta je za Vas najveća nagrada?
Najdraže mi je kada me ljudi na ulici pozdrave uz širok osmeh na licu. Sa svakim zastanem i popričam. Znate, bilo mi je jako teško kada su došle izbeglice iz Srpske Krajine. To su bili ubijeni ljudi. Ali, kada god su na ulici prolazili pored mene, onako očajni, uvek su zastali, pa se brzo vratili. Rascepe usta k’o “čarapin početak”: “Čkalja, to ste Vi?” Pa ja sam, odgovaram. “Gospode Bože, nikada u životu nismo sanjali da ćemo Vas da vidimo. Sad nam nije žao što smo izgubili kuću.” E, pa ne možete da imate kuću i da vidite Čkalju, pokušavao sam da ih oraspoložim. Taj osmeh je nešto najlepše. Prilaze mi i ovi mladi, pa uzimaju autogram, jer, kako kažu, neće im roditelji verovati da su me upoznali. To je za mene najveće priznanje.
Čkalja je bio nagrađivan za mnoge uloge, a najviše za komedije. Dobio je Nušićevu nagradu za životno djelo, Sterijinu nagradu, RTS-ovu nagradu za životno djelo, Sedmojulsku nagradu.
Posljednji nastup Čkalja je imao tokom izbora 2000. godine. Preminuo je 20. oktobra 2003. godine u Beogradu, a iza njega je ostao sin Čedomir Petrović koji je isto tako uspješan u glumi. Po slavnom je glumcu nazvana ulica na Zvezdari, a ispred njegove rodne kuće je postavljena statua u znak sjećanja i zahvalnosti za sve one uloge koje nam je poklonio.
