DA LI SU NAM VANZEMALJCI POSLALI PORUKU? Šta se zaista desilo u noći 15. avgusta 1977. godine

Lokacija iz koje smo primili signal se nalazi severnozapadno od zbijenog zvezdanog jata M55 u sazvežđu Strelca, otprilike 2,5 stepeni južno od zvezdanog sistema Hi Sagitarijus, i oko 3,5 stepeni južno od ravni ekliptike. Najbliža vidljiva zvezda toj lokaciji je Tau Sagitariji. Da li ona napaja život sličan našem?

Bila je noć 15. avgusta 1977. godine, 22 časa i 16 minuta po američkom istočnom vremenu, kada je radio-teleskop Državnog univerzita Ohaja, od milja nazvan “Veliko uho”, primio signal koji je uzdrmao svet i naučnu zajednicu u njemu.

Signal je došao iz svemira. Obradio ga je glavni kompjuter modela IBM 1130 i odštampao ga je na papir. Astronom Džeri Erman je vršio rutinsku ručnu analizu svih podataka koji su procesuirani, kada je primetio seriju vrednosti koje su njega i njegove kolege ostavile bez teksta.

Zapravo, Erman je bio toliko šokiran da je zaokružio alfanumeričku sekvencu koju je IBM 1130 isprintao i pored nje napisao: “WOW!”, što je na engleskom govornom području tipičan način izražavanja zaprepašćenja ili divljenja. Zbog toga je ovaj signal poznat i kao “Signal WOW”.

Alfanumerička sekvenca o kojoj je reč je “6EQUJ5″ i predstavlja intenzitetsku varijaciju radio-signala kroz određeni vremenski period, izmerenu kao bezdimenzionalnu veličinu odnosa signal-ka-šumu, s rasponom od 0 do 36. Svaki karakter u njoj korespondira sa uzorkom signala snimljenim na svakih 12 sekundi.

Papir na koji je IBM 1130 odštampao signal primljen od radio-teleskopa u Ohaju, i na kome je astronom Džeri Erman zaokružio alfanumeričku sekvencu primljenu iz kosmosa te napisao čuveno WOW. Foto: Wikimedia Commons/Big Ear Radio Observatory and North American AstroPhysical Observatory (NAAPO)

Suprotno uvreženom mišljenju, ovaj signal nije poruka u užem smislu te reči. Čini se da je ovo zapravo nemodulisani, kontinuirani talas koji u sebi ne sadrži nikakvu informaciju.

Dve različite vrednosti frekvencije ovog signala su do sada date; sam je Erman izračunao da je u pitanju 1420.46 MHz, dok je Kraus izračunao da je u pitanju 1420.36 MHz. Ovo je zapravo možda i najbitnije od svega, jer su obe vrednosti jako blizu vodonikove linije koja se nalazi na 1420.41 MHz, šta više, na jednakoj su udaljenosti od nje.

Zašto je ovo najbitnije? Pa, zato što su još 1959. godine fizičari Filip Morison i Đuzepe Kočoni sa Univerziteta Kornel objavili rad u kome su spekulisali na koji bi način vanzemaljska civilizacija pokušala da komunicira sa nama putem radijskog signala.

Po njihovom mišljenju, ona bi to učinila koristeći frekvenciju od 1420 megaherca, koja se prirodno emituje vodonikom, koji je sam po sebi najrasprostranjeniji element u univerzumu i stoga poznat svim njegovim potencijalnim žiteljima.

Njihova pretpostavka se savršeno uklapa u “Signal WOW”.

Ovaj konkretni radio-teleskop u Ohaju je tada funkcionisao tako što mogao da skuplja samo signale iznad linije horizonta i oslanjao se na rotaciju zemlje kako bi skenirao čitavo nebo. Zbog toga je mogao da “posmatra” jednu tačku neba samo u periodu od 72 sekunde.

Zbog toga se očekivalo da će neprekinuti vanzemaljski signal biti registrovan upravo u tom intervalu, uz postepeno povećanje intenziteta tokom prvih 36 sekundi, nakon čega je trebalo da počne da opada. Obe karakteristike su prisutne u signalu o kome je reč.

Mnogo veći problem bio je utvrditi tačnu lokaciju kosmosa iz koje je signal stigao, upravo zbog prirode rada “Velikog uha”.

Na kraju su naučnici nekako uspeli da izračunaju da mesto leži severnozapadno od zbijenog zvezdanog jata M55 u sazvežđu Strelca, otprilike 2,5 stepeni južno od zvezdanog sistema Hi Sagitarijus, i oko 3,5 stepeni južno od ravni ekliptike. Najbliža vidljiva zvezda toj lokaciji je Tau Sagitariji.

Konačno, postoji još veći problem sa kojim se naučnici suočavaju, a on se tiče porekla ovog signala. Postoje astronomska objašnjenja koja ne isključuju veštačko poreklo, neki misle da je možda emitovan uređajem koji funkcioniše kao svetionik (koji bi objasnio to što nikada više nije uhvaćen), treći da je možda usamljena “eksplozija”. Zbunjuje to što ga neki snažniji radio-teleskopi nisu snimili.

Sam Erman je pokazao skepticizam, nakon što su on i njegovi saradnici pedeset puta pokušavali da ga ponovo primete a nisu (niti je to ikada više ikome pošlo za rukom), pa je čak otišao toliko daleko da iznese hipotezu od zemaljskom signalu koji se odbio od nekog nebeskog tela; međutim, to je fizički problematično, zbog frekvencije od 1420 MHz.

Erman je kasnije povukao tu tvrdnju i zadržao zdravi naučni skepticizam, otvoren prema svim mogućim objašnjenjima, ali ipak ukazujući da je po njegovom mišljenju najverovatnije u pitanju vanzemaljski signal.

Nedavno se pojavila i hipoteza koja signal objašnjava kometama koje su tada proletele delom kosmosa iz kojih je signal došao, ali se Erman i njegove kolege sa Državnog univerziteta Ohaja sa tim ne slažu.

Uglavnom, 15. avgusta 2012. godine, na 35. godišnjicu “Signala WOW”, radio-teleskop Aresibo je poslao odgovor čovečanstva onome ko se nalazi tamo odakle je signal došao, ako tamo uopšte ikoga ima.

Odgovor je sadržao 10.000 tvitova uz navođenje koje će im pomoći da te poruke dešifruju.

Izvor: kurir.rs