Evo zašto stručnjaci upozoravaju da NI SLUČAJNO ne bismo smjeli da radimo duže od 3 dana sedmično

Da li ste stariji od 40 godina i čini vam se da se vaše sposobnosti za koncentraciju i pamćenje činjenica pogoršavaju? Za ovo bi mogao biti kriv jedan vrlo bitan faktor, a to je – posao.

Nedavna istraživanja sprovedena na Institutu za primjenjena ekonomska i društvena pitanja u Melburnu pokazala su neke važne činjenice. Naime, utvrđeno je da je 30 sati posla sedmično dobro za kognitivne funkcije kod ljudi preko 40 godina i da bi sve preko toga moglo da utiče loše na stanje osobe.

Zapravo, kod svih onih koji su radili 55 sati sedmično ili više pokazalo se da imaju veća kognitivna oštećenja u odnosu na one koji su u penziji, nezaposleni ili nisu uopšte radili. U studijama je učestvovalo 3 500 žena i 3 000 muškaraca starijih od 40 godina.

Svi oni su bili pod prismotrom dok su bili na poslu i praćen je njihov kompletan kognitivni proces i funkcije. Tokom ovih testova, poznatih pod nazivom “Prihod domaćinstva i radna dinamika u australijskim istraživanjima” (Hilda), praćena je njihova sposobnost da naglas pročitaju riječi, spajaju jednaka slova i brojeve, kao i da brzo rasuđuju.

Autor testa, profesor Kolin Mekenzi, rekao je da su “mišljenje” i “znanje” bili važni pokazatelji. Čitanje tekstova je dio sposobnosti u kojoj se pokazuje “znanje”, dok “razmišljanje” obuhvata pamćenje, apstraktno i izvršno obrazloženje.

Za neke intelektualne stimulacije misli se da su dobre za održavanje kognitivne funkcije u kasnijem životu. Zagonetke i slagalice za mozak, kao što su sudoku i ukrštenice, održavaju mozak kod starijih ljudi, dok prekomjerna stimulacija može da ima drugačije efekte.

Profesor Mekenzi dao je izjavu za magazin “The Times” u kojoj je naglasio da mnoge zemlje imaju cilj da povećaju starosnu granicu za penzionisanje. Ljudi su primorani da rade duže, jer će kasnije dobiti naknade za to. On još dodaje da stepen rada i radnog iskustva može imati veliki uticaj na ovo.

Stepen intelektualne stimulacije može da zavisi od radnog vremena. Rad može biti mač sa dvije oštrice. On može da stimuliše moždanu aktivnost, ali u isto vrijeme, ako se radi previše dugo, može izazvati umor i stres, koji mogu potencijalno da oštete kognitivne funkcije.

Profesor Mekenzi još smatra da djelimičan posao u pola radnog vremena može biti veoma koristan za ljude srednjih godina i njihovo održavanje fukcije mozga. Da li to znači da oni koji bi mogli da smanje sebi radno vrijeme trebalo to i da urade? I da li je bitan faktor koji je posao u pitanju?

Pomislili biste da bi posao kojim se bavite, a koji volite, mogao imati manje uticaja na vas kroz stres i nivo umora. Istraživanje “Hilda” ne gleda koja je vrsta posla u pitanju i kakvi su rezultati pojedinca, tako da je to nešto što treba imati na umu.

Profesor Mekenzi kaže da je “veoma teško identifikovati efekte koji utiču na kognitivne funkcije. Ljudi mogu biti birati pojedina zanimanja, sve u skladu sa njihovim kognitivnim sposobnostima”. Naravno, faktor stresa kod višesatnih poslova u zahtjevnim oblastima svakako će štetno uticati na zdravlje pojedinca u cjelini.

Većina ljudi preko 40 godina mora da ide na posao ili da se čak vrati na posao nakon pauze zbog porodice ili nekih drugih ličnih razloga. Zato je najvažnije da maksimalno iskoriste svoje vrijeme i uzmu odmor. Profesor Mekenzi još kaže da “posao sa punim radnim vremenom ili više od 40 sati sedmično, ipak bolji nego da ste bez posla, jer je bitno održavati kognitivne funkcije”.

On za kraj dodaje da pojedinac nikada ne bi trebalo da izvlači maksimum iz svojih potencijala u radu. Potrebna je ravnoteža, posebno sada kada većina zemalja želi da uvede uslove sa starosnom granicom za rad od 67 godina.

Izvor: info-teka.com