Tekst koji je osvojio region: “Jer … šta će ljudi reći …”

Jedna je žena ostala čitav svoj život zarobljenica svog nimalo zdravog braka, podnoseći udarce i uvrede. Jer, to tako mora. Ženino je da šuti, da podnosi … – Jer, “šta će ljudi reći.”

Jednu je boljelo uho šta će neko reći pa se razvela. Ali stala je sa životom. Ne ide da se opet udaje. Da živi … – Jer, “šta će ljudi reći.” Koliko samo primjera izgubljenih života, propuštenih prilika, sje*anih sudbina zbog te četiri riječi. Zbog samo četiri rijeci, “šta će ljudi reći.” Da te muka uhvati pa poželiš da nestaneš, da sve te ljude osobno pronađeš i protreseš, iza par ‘odgojnih šamara’, da ih dozoveš pameti. Da znaju.

Nije važno ŠTA ĆE JE*ENI LJUDI REĆI! Nije. Nije nikad ni bilo. Od toga ne ovisiš.

Ne živiš u njihovom oku! Da bilo šta učiniš, nećeš valjati. Da imaš stotinu vrlina, naći će ti mana bar dvjesto. Kada ostaneš potpuno sama, reći će … Trebalo je da se skrasiš, samoća nije nimalo laka … Onaj tip je bio baš dobar!

Kada ostaneš sam, reći će …

Trebalo je da oženiš onu, brate tebi nijedna ne odgovara!

Kada te muž ubije od batina, reći će …

Glupača, sama je kriva. Zašto ga nije ostavila??

Kada ostaneš iza razvoda sama i potpuno dobrovoljno kapituliraš, reći će …

Trebalo je da se opet skrasiš.

Ma đavola, da je valjala ne bi se ni razvodila.

Ljudi, ljudi, ljudi. Mišljenja. Osude. Jezici. Mahalanje.

Ljudi nam rukovode životima. Postavljaju norme, određuju pravila. Sude bez suđenja, zaključuju bez pitanja. U samoći, neće te se sjetiti. U bolesti, neće ti odmoći. U neimaštini, neće ti pomoći. U bogatstvu, htjet će da te poznaju … Onda, čemu zamaranje ljudima?

Počnite napokon neopterećeni živjeti SVOJ život. U svom oku. Tu je puno, puno toplije. I držite se isključivo svojih ljudi. Tih par bliskih duša. Oni će uvijek biti tu za vas. I neće ništa reći.

Izvor: haber.ba