Daško Milinović: “Bez zajedničke države Južni Sloveni nemaju šansu”
Ne rađaju se novi ljudi, a stari umiru, pa ovaj stepen gluposti mora biti nagrađen nestankom, kaže novosadski radijski voditelj i antifašista.
Na prvi pogled možda izgleda čudno što je novosadski radio-voditelj Daško Milinović bio prvi koji je ponudio pomoć pri obnovi Partizanskog groblja u Mostaru, nakon što je to spomen-obilježje, po ko zna koji put, bilo na meti vandala. No, ako se zna da je riječ o aktivnom antifašisti, koji je, zbog javnog iznošenja stavova koji odstupaju od uobičajenog i opšteprihvaćenog narativa u Srbiji, prošle godine napadnut šipkama u režiji ekstremnih desničara, onda mjestu za čuđenje ne treba biti.
Milinović o antifašizmu i fašističkim tendencijama koje vladaju na prostorima Srbije, ali i ostatka bivše Jugoslavije, često govori u svom podcastu Daško i Mlađa, koji je, uz podršku donacija, uspostavio s kolegom Mladenom Urdarevićem, kada su mu zatvorena vrata svih relevantnih radio-stanica u Srbiji. Vjerovatno iz političkih razloga.
“Dugo pratim situaciju na prostoru bivše Jugoslavije kada se radi o aktivnostima fašista i antifašista. Znam da ovo u Mostaru nije ništa novo, da su ljudi tamo decenijama terorisani od ustaških navijača i sličnog šljama. Sad su konačno uradili to što su oduvek želeli. Lomili su, skrnavili i, na kraju, razbili Partizansko groblje”, kaže Milinović.
“Zašto sam reagovao? Zato što bih voleo da odgovor na ovaj čin bude jugoslovenski, da ljudi vide da nisu sami, da ima normalnog sveta na svim područjima gde ljudi govore istim jezikom i koji mogu pokazati neku vrstu solidarnosti. Važno je da to bude narodna inicijativa, da potekne od ljudi, što je mnogo bolje nego da se večito čekaju neki fondovi i projekti za obnovu”, dodaje.
- Kada ste se oglasili o Mostaru, istakli ste da ‘fašistima moramo poslati poruku da imaju širok front protiv sebe’. Vidite li na našim prostorima uopšte snage koje su se u sadašnjim okolnostima spremne boriti protiv jako izraženog fašizma?
– Antifašista je bilo i u puno gorim vremenima. Sada nam nije gadno kao što je bilo u Drugom svetskom ratu. Lično poznajem puno ljudi sa celog prostora bivše Jugoslavije koji su pravi antifašisti, spremni za značajne aktivnosti i po cenu žrtve i ličnog komfora. Antifašizam je opasna aktivnost, ali poznajem ljude koji su spremni da ugroze svoju dobrobit da bi se suprotstavili fašistima. Nemojmo se zavaravati: naši protivnici su dobro organizovani, odlučni, dobro finansirani i rade bukvalno šta žele. Radiće šta žele dok njih neko ne razbije.
- Koliko je to uopšte moguće očekivati da se pojavi taj ‘neko’?
– Kada sretnete antifašiste, bilo gde na području od Vardara do Triglava, razumete se sa njima. Ta scena postoji. Jedini cilj svega toga treba biti da se ljudi različitih levih i, uopšte govoreći, progresivnih, čak i liberalnih ljudi koji nisu nužno levičari, ujedine. Potreban je najširi mogući front za borbu. Na kraju, fašizam je u originalnoj epohi pobedila politika ujedinjenog fronta, a ne levičarsko sektašenje.
- Kada ste nedavno govorili o Jugoslaviji, predvidjeli ste da će sve države sa našeg područja uskoro prestati postojati. Jeste li promijenili mišljenje ili možda vidite neki optimističniji scenario?
– Vidova nestajanja će biti. Južni Sloveni koji nisu ujedinjeni u jednu državu nemaju nikakvu šansu. Nije to istrebljenje. Pojmovi kakve sada znamo – Hrvati, Bošnjaci, Srbi… to će u narednih 50 godina verovatno prestati postojati. Neće nas niko ukloniti, već će naša sposobnost da imamo državu nestati zbog toga jer nas neće niti biti. Ne rađaju se novi ljudi, a stari umiru, pa ovaj stepen gluposti mora biti “nagrađen” nestankom. Narodi su i prije nestajali i utapali se u druge. Ovde će biti ljudi, ali drugačije će se zvati i živeće pod nekim drugim pravilima.
Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, kao i ti narodi koji sebe nazivaju Bošnjacima, Srbima i Hrvatima, a zapravo su svi južni Sloveni, ljudi su sličnog mentalnog sklopa koji se razumeju. Mi jesmo jedno, to je jasno, ali se uvek posvađamo kako se to jedno zove. Srbija tvrdi da su svi Srbi, a to drugi neće… ali je bolno tačno da smo mi jedno. Zato mislim da je jedina šansa našeg opstanka kao naroda, udruživanje u neku zajednicu. A da li će za to biti snage i mudrosti, izgleda da neće. Ako su nam podvalili da smo jedno tržište, a ne jedan narod, onda smo zaista idioti.
Izvor: balkans.aljazeera.net