Fosilni ostaci ukazuju da je mitsko morsko čudovište Kraken zaista postojalo
Džinovski oktopodi ili lignje, lutali su morima i lomili kosti ogromnim morskim životinjama, navode američki naučnici. Paleontolog sa koledža Mount Holyoke Mark McMenamin, vjeruje da je pronašao fosil kljuna tog mitskog bića i to pored kostiju ihtosaurusa.
Legendarno morsko čudovište Kraken zaista je nekad lutalo morima i lomilo kosti ihtosaurusima, a zatim ih ređalo po svom sistemu, tvrdi grupa američkih paleontologa.
Oni vjeruju da su našli kosti koje je kraken rasporedio po sopstvenom nahođenju, ali i fosil kljuna drevnog oktopoda ili lignje.
“Imali smo mnogo sreće. Ovo je bilo pronalaženje igle u plastu sijena”, tvrdi Mark McMenamin, paleontolog sa koledža Mount Holyoke.
McMenamin je već izazvao buru među naučnicima kad je na godišnjem skupu 2011. godine izjavio da je Kraken postojao, a dokaz za to bili su bizarno raspoređeni pršljenovi ihtosaurusa.
Ta životinja, koja je bila velika kao prosječan autobus, živjela je prije 200 do 250 miliona godina, pa je, prema njegovim tvrdnjama, moguće da ju je ubilo mnogo veće morsko biće koje se poslije igralo kostima žrtve. Ta životinja je, kako je naglasio, džinovski glavonožac.
To i nije toliko čudna teorija jer i moderni oktopodi umiju da se igraju kostima životinja koje pojedu, a neke džinovske vrste ovih životinja se sukobljavaju i sa kitovima.
“Poigravanje kostima vjerovatno je dokaz inteligencije glavonožaca. Raspored kostiju dokaz je da ih je neko inteligentno biće tako rasporedilo, jer se takav raspored ne javlja u prirodi. A to biće moralo bi da bude mnogo veće od ihtosaurusa”, objašnjava Mekmenamin.
Naravno, drugi naučnici su to nazvali posrednim dokazima. To nije spriječilo McMenamina da nastavi potragu i sad tvrdi da je na mjestu pronalaska čudno raspoređenih pršljenova našao i nešto više – fosil kljuna glavonošca.
“Ovo je poruka iz prošlosti. Fosil je dokazao da je bilo džinovskih glavonožaca u blizini pronađenog fosila ihtosaurusa”, tvrdi McMenamin. Ipak, ima i onih koji se ne slažu s tim tvrdnjama.
“Nema potrebe uvlačiti Krakena u ovu priču. Sve se može objasniti i na manje egzotičan način”, naveo je David Fastowski, paleontolog sa Univerziteta Rhode Island. On tvrdi da su dokazi i dalje nedovoljni.
Prema legendama, ovo džinovsko morsko čudovište bilo je dugo od 20 do 60 metara, lutalo je morima blizu Norveške i Grenlanda.
Kraken je bio sposoban da uništi bilo koji brod i često je napadao moreplovce. Osim u skandinavskoj mitologiji, pojavljivao se i u drugim mitologijama primorskih naroda – na Karibima su ga zvali Luska, u Rimu Polip.
Mit je inspirisao mnoge pisce, a možda je najpoznatija priča ona o džinovskoj lignji u romanu “20.000 milja pod morem”.
Izvor: rts.rs