Svemir i nebo: Najuzbudljiviji trenuci koji nas čekaju u 2021.

Nova godina, novi planovi za posmatrače zvijezda!

Ukoliko ste strastveni ljubitelj noćnog neba i istraživanja svemira, počnite da planirate već sada, zato što će 2021. biti prepuna uzbudljivih i predivnih astronomskih događaja u kojima ćemo svi moći da uživamo.

Možete da očekujete stidljive planete, susedne galaksije, potpuna pomračenja Meseca, vatrene prstenove, meteorske kiše, dve različite misije sletanja na Mars.

Biće čak lansiran novi svemirski teleskop – što će nam omogućiti da vidimo univerzum kao nikada do sada.

Od izuzetnih jednokratnih događaja do starih dobrih i omiljenih višegodišnjih pojava, evo šta možemo da očekujemo.

1. Upoznajte Merkur

Ako nikad niste videli Merkur – najmanju planetu u našem Sunčevom sistemu i najbližu Suncu – najviše šanse za to imaćete 24. januara.

On će biti vidljiv na zapadnom horizontu za one sa dobrim vidom, ali dvogled bi mogao da vam bude ode velike pomoći.

Merkuru je potrebno 88 dana da obiđe Sunce, a većinu tog vremena ne možemo da ga vidimo zato što je ili sakriven ili se nalazi pokriven najjačim sjajem naše zvezde.

Ali krajem januara, planeta će biti u polu-fazi po imenu dihotomija i samo 50 odsto osvetljena Suncem.

I to vam je zato najbolja šansa ove godine da ga vidite, i zato uživajte!

2. Objekti dalekog neba na Južnoj polulopti

Posmatranje zvezda južno od ekvatora cenjena je poslastica, i za amatere i za profesionalne astronome podjednako.

Za početak, putanja Mlečnog puta toliko je jasna i jarka da je ponekad vidljiva kao zvezdana duga: jedinstveni neprekinuti luk raznobojnog svetla od horizonta do horizonta.

„Južna polulopta sadrži sve najbolje stvari”, jednom je slavno izjavio Bart Bok, holandsko-američki astronom koji je zajedno sa suprugom astronomkinjom Prisilom Ferfild došao do značajnih otkrića o strukturi i evoluciji naše galaksije.

Sa ove strane planete, svako može da vidi golim okom zbijena zvezdana jata (kružne hrpe zvezda koje na okupu drži gravitacija), druge galaksije sem naše, magline…

Potražite Južni krst, koji je, iako najmanji od svih 88 sazvežđa, jedan od najprepoznatljivijih.

Istočno od Južnog krsta možete da vidite i planetarnu maglinu Vreća uglja, u kojoj se sve vreme rađaju nove zvezde.

A nedaleko od Vreće uglja je Kutija dragulja: jedinstveno jato od stotinak crvenih, plavih i belih zvezda koje lako mogu da se vide običnim dvogledom.

3. Daleko zimsko nebo na Severnoj polulopti

Zima donosi najduže noći, koje za astronoma znače više vremena za uživanje u posmatranju zvezda, čak i ako je hladno.

Izaberite neku mračnu noć, idealno 11. februar, kad je Novi mesec (ako Mesec nije vidljiv, njegovo svetlo vam neće omesti planove) i potrudite se da istrenirate oči da gledaju mimo očiglednog.

Tako ćete možda uspeti da ugledate neke objekte na dalekom nebu kao što su Plejade.

Poznato i kao „Sedam sestara”, ovo prelepe zvezdano jato toliko je jarko da možete da ga vidite čak i iz urbanih oblasti, pod uslovom da znate gde da ih tražite – i zato usmerite pogled ka Jugu neposredno posle zalaska sunca.

Ako se osećate odvažno, možete da pokušate da pronađete i galaksiju Andromeda, najbližu veliku galaksiju našem Mlečnom putu, udaljenu svega 2,5 miliona svetlosnih godina.

Kad posmatrate sa mesta bez svetlosnog zagađenja, možete da vidite Andromedu golim okom, neposredno posle zalaska sunca, ka Zapadu, blizu istoimenog sazvežđa.

4. Orion

Ako ste tek počeli da upoznajete astronomiju ili želite da naučite da prepoznajete samo jedno sazvežđe, zašto se ne biste odlučili za nešto posebnije i vidljivo s obe polulopte?

Orion je lako prepoznati i zimi – na jugozapadnom nebu ako ste na Severnoj polulopti, ili na severoistočnom nebu ako ste Južnoj polulopti (idealno između 85 stepeni i minus 75 stepeni geografske širine, da budemo precizni).

Ovo prepoznatljivo sazvežđe, poznato i kao Lovac zbog njenog oblika peščanog sata, ima čak i pojas koji čine tri jarke zvezde i nešto bleđi mač.

Pobliže posmatranje ovog bodeža otkriva da jedna od njegovih komponenti nije zvezda već maglina Orion, zvezdano porodilište u kom nastaju nove zvezde.

Orionova ramena takođe nisu razočarenje, sastavljena od Betelgeza (crvene zvezde) i Belatriksa (plave zvezde); dok je jedno od stopala napravljeno od superdžinovske zvezde Rigel (plavo-bela).

Ali imajte na umu da kad ga tražite na Južnoj polulopti, Lovac deluje naopačke, kao da pravi premet, umesto da juri plen.

5. Sletanja na Mars

Ove godine ćemo, uz malo sreće, videti ne jednu, već dve misije sletanja na Mars.

Osamnaestog februara NASA planira da spusti svoj rover Persevirens – zajedno sa helikopterom Indženuiti – na Crvenu planetu.

Mobilna naučna laboratorija opremljena je nizom kamera za snimanje delikatnog sletanja i sposobna je da prouči marsovsko tlo.

Tražiće znake prošlih ili sadašnjih oblika života i isprobaće novu tehnologiju za buduće misije sa ljudskom posadom.

A u aprilu će joj se pridružiti kineski Tjanven-1, sletač i rover – čija misija je da pronađe džepove vode ispod površine i postavi temelje za potencijalnu misiju slanja uzoraka nazad na Zemlju.

Kineska nacionalna svemirska administracija tako će postati druga svemirska agencija posle NASA koja će spustiti funkcionalnu misiju na Mars.

6. Meteorske kiše

Svake godine nebo nam nudi nekoliko meteorskih kiša koje su „prizor od kog istinski zastaje dah”, kaže astronom iz Kraljevske opservatorije Grinič Greg Braun.

Dok se Zemlja kreće po svojoj orbitalnoj putanji, ona prolazi kroz oblake prašine zaostale od raznih kometa i asteroida u našem sunčevom sistemu.

To su dobre vesti za sve nas, zato što kako se ovaj otpad obrušava u našu atmosferu, on proizvodi niz briljantnih svetlosnih pruga na noćnom nebu.

Najbolji način da se uživa u prirodnom vatrometu jeste sačekati posle ponoći, u noći vrhunca, i uputiti se negde gde ima što manje svetlosnog zagađenja.

Što više noćnog neba možete da vidite iz cuga, to bolje, tako da budite spremni da ležite na zemlji i čekate:

„Ako budete imali dovoljno vremena i sreće, mogli biste da vidite i po meteor na svaki minut ili dva tokom najjačih kiša, a kao dodatni bonus, vaše oči naviknute na mrak imaće sjajan pogled na sezonske zvezde u pozadini”, kaže Braun.

„Četvrtog maja, na vrhuncu će se naći kiša Eta akvaridi, što će biti posebno vidljivo jer je to jedna od dve kiše koju proizvodi slavna Halejeva kometa”, kaže Braun.

Druga izuzetna meteorska kiša biće Perseidi (11. avgust), ali za najbolju meteorsku predstavu 2021. godine moraćemo da sačekamo sam kraj godine.

7. Potpuno pomračenje Meseca

Dvadeset šestog maja, Mesec će zakloniti Zemljina tamna strana – drugim rečima, biće pokriven senkom naše planete.

Oni koji posmatraju sa Pacifičkog obruča (geografska oblast oko Pacifičkog okeana) moći će da izvuku najviše iz ovog pomračenja Meseca.

Najbolje mesto za posmatranje biće Havaji, budući da će se to desiti u vreme kad bi Mesec trebalo da je najviši na nebu usred noći – dok će regioni dalje na sever i jug moći da vide samo neke faze pre nego što Mesec nestane na horizontu.

8. Godišnje pomračenje Sunca

Desetog juna Mesec će baciti vlastitu senku na Sunce – ali ovo neće biti obično pomračenje.

Ovom prilikom, Mesec će biti udaljen samo 404.300 kilometara od Zemlje, što znači da njegova senka neće biti dovoljno velika da potpuno zakloni Sunce.

Umesto toga, kako Mesec bude prolazio ispred zvezde, ostaće vidljiv „vatreni prsten”.

Ne zaboravite, ne smete da gledate direktno u Sunce, već radite to samo uz odgovarajuću zaštitu kao što su naočare za pomračenje.

Ovaj neobičan fenomen moći ćete da vidite iz Kanade, severozapadnog Grenlanda, severoistočnog Sibira… i uz malo sreće, sa bilo kog mesta na svetu – preko Interneta.

9. Planetarne opozicije

Dok sve planete Sunčevog sistema kruže oko Sunca, dođe vreme kad se Zemlja nađe direktno između Sunca i druge planete: za to astronomi kažu biti „u opoziciji”.

„Najbliže planete Zemlji vidljive su golim okom, ali ‘opozicije’ pružaju najbolju priliku da ih vidite”, kaže astronomkinja Dara Patel iz Kraljevske opservatorije Grinič.

„Saturn i Jupiter će dostići opoziciju 2. i 20. avgusta”, kaže Patel, a takođe „oni će biti bliže nama nego u bilo kojoj drugoj tački tokom godine.”

Ako imate teleskop (vredi pokušati i sa dvogledom), ovo je vaša šansa da pogledate ka ekvatoru, oko jedan sat noću, „da biste videli oblake Jupitera i prstenove Saturna kad su najsjajniji”, kaže Patel.

10. Lansiranje Svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST)

Ako postoji neki događaj zbog kog astronomi sede kao na iglama – to je onda lansiranje Svemirskog teleskopa Džejms Veb, iliti skraćeno JVST, koje se očekuje 31. oktobra.

Posle jednomesečnog putovanja da bi stigao u orbitu „i komplikovanog procesa rasklapanja, zato što je teleskop suviše velik da bi stao na raketu bez zgodnih origami smicalica, teleskop bi trebalo da označi početak nove ere infra-crvene astronomije”, kaže astronom Ed Blumer.

To je veoma uzbudljivo, zato što će omogućiti naučnicima da „istraže veoma rane zvezde i galaksije, procese formiranja planeta, galaktičku evoluciju i mnogo toga još”, dodaje Blumer.

Nije sasvim tačno doživljavati ga kao zamenu za decenijama stari Svemirski teleskop Habl, već pre kao „sledeću generaciju inženjerstva i on će poslužiti kao glavna alatka međunarodne astronomske zajednice u brojnim narednim godinama”, kaže Blumer.

Uz malo sreće, JVST će pružiti novi niz dugo očekivanih slika koje „bi već otpočetka mogle da budu jednako dobre kao one najbolje koje smo dobijali preko dosadašnje infra-crvene astronomije, a od ovog trenutka nadalje postajaće samo sve bolje”, kaže ovaj astronom.

Izvor: bbc.com